Dijamanti, već vekovima predstavljaju čistoću, neuništivost, zbog čega su statusni simbol u kulturama širom sveta. Prema nekim arheološkim podacima, dijamanti su pronađeni u razdoblju drevne Indije, negde pre oko tri i šest hiljada godina. Dijamant odavno je redak i cenjen, a sam njegov naziv povezuje se sa grčkom rečju koja označava večnost , stabilnost i istinsku prirodu.
Od čega su dijamanti?
Dijamanti su napravljeni od ugljenika. Ipak, ne mogu svi ugljenici koji sadrže mineral da se pretvore u dijamate. Dijamanti su formirani duboko u Zemlji pre tri miliona godina, pod ekstremnom toplotom i pritiskom. Ekstremna toplota i pritisak, pod Zemljom su preobrazili ugljenik u providne kristale. Iako je dijamant formiran duboko u Zemlji, na površinu ili bliže površini je dospeo zahvaljujući vulkanskim aktivnostima, koja ih je pogurala ka vrhu. Dijamanti se i danas formiraju od ugljenika, prirodnim putem, na nekih sto trideset do petsto kilometara, ispod Zemljine površine, gde je temperatura oko 900°C, a pritisak neverovatno visok, oko četrdeset hiljada puta veći od težine Zemljine atmosfere.
Ako se dijamant pravi od ugljenika, baš kao i grafitna olovka, kako je onda toliko čvrst?
Kao što smo rekli, dijamant se pravi pod ekstremnim pritiskom i toplotom koja mu daje čvrstinu. Drugi factor, koji utiče na njegovu čvrstinu je njegova struktura. Svaki atom ugljenika se povezuje tako da formira piramidu. A pošto je piramida najizdržljivija struktura za koju se zna, a svaki dijamant sadrzi bezbroj piramida međusobno povezanih, dijamant je neverovatno otporan i praktično neuništiv. Kad kažemo dijamant najviše nas asocira na nakit, a većina prosečnih dijamanata koristi se za sečenje i bušenje u industrijskim postrojenjima kao što su, na primer, fabrike automobila.
DIJAMANTUI, BRILIJANTI
Dijamant je prirodni mineral, dok Brilijant označava način obrade i brušenja, dijamanta, odnosno finalni proizvod izuzetnih karakteristika. Ima veliku vrednost, jer je dijamant redak u prirodi, a da bi se dobio konačan proizvod treba mnogo vremena i rada. Najmanja greška je dovoljna da se prilikom izrade ošteti.